Stolarska radionica

Na zalost, ovaj deo foruma je jako slabo iskoriscen, i nema mnogo postova. Po drugim delovima foruma, i ako pisemo o necemu sto podseca na duborez, vezano je za obradu na CNC-u, masovno pripremljenih motiva. Nemam nista protiv, ali takva dela nisu unikatna, a vrlo cesto motivi na njima su jako losi, niske umetnicke vrednosti. Na zalost, i mnogi koji se bave rucnim duborezom kopiraju takve motive, koji nemaju mnogo uporista u nasem narodnom duborezu.

Sa druge strane postoji jedna skola duboreza, u juznim krajevima rasprostranjenosti naroda koji govore slovenskim jezikom u ovom podrucju, a o kojoj se kod nas danas jako malo zna. Postoji i nekoliko duborezackih studija koji prate tradiciju ove skole, ali njihovi radovi su prakticno nepoznati siroj publici.

Da prvo definisemo neke od pojmova. Stari naziv za drvorez je kopanica, a majstor koji ga izvodi je kopancar.

Mijaci su pleme iz zapadne Makedonije, iz podrucja Male Reke, specificno po poreklu, govoru, nacinu zivota. Koga vise zanima moze da pogleda skorasnju epizodu Kvadrature Kruga o Mijacimna, na najbanalnijem nivou, ili da cita radove Tome Smiljanica Bradine, no to vec izlazi izvan teme, pa o tome ko hoce na privatne poruke.

Mijaci su pored ostalog poznati po tome sto su iznedrili jako veliki broj majstora, vezanih pre svega za sakralnu arhitekturu i zanate vezane za njeno ukrasavanje. Mijacki majstori Kopancari su bili nasiroko poznati po svojim radovima, u vrlo specificnom stilu. Ispravan naziv tog stila u duborezu bi bio Mijacka Kopanica.

Mijacka kopanica je pristutna na daleko vecem podrucju nego sto je to Mala Reka, radova je bilo i u Beogradu, Vranju, Nisu, Kosovu, ali i izvan teroitorije bivse zemlje. Danas je jako tesko identifikovati ih, posto je proslo poprilicno vremena od prve polovine 19 vekja, kada je Mijacka Kopanica bila na svom vrhuncu.

Mozda najlepsi primer Mijacke kopanice, sacuvan do danas je ikonostas u manastiry Svetog Jovana Bigorskog, u zapadnoj Makedoniji.


Autor fotografije: MacedonianBoy — сопствено дело, pod https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0



Izveo ga je majstor Petar Filipovic iz sela Gari, sa svojom tajfom (druzinom) u periodu prve ili druge decenije 19 veka. Pored majstora Petra, radila su i njegova braca Jovan I Marko, kao i Makarije Negrijev-Frcoski iz Galicnika.


Naravno, majstori kopancari su predstavili i sebe tokom izvodjenja radova.

Autor foitografije Elen Schurova — originally posted to Flickr as 5_1_фрагмент иконостаса, CC BY-SA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=7800717


Za sada toliko, pa da posle nastavimo pricu o alatima i tehnikama.

U cetinjskom manastiru imas raspeca u riznici koj siu toliko sitan i jos vise dubok duborez i nisu u moderno receno u 2D nego u 3D Rucno.
Inace je otvorena za posetioce.
Nekako se izgubilo kako je to radjeno.
Hvala BR
--------------------------- spojene poruke

Na moju zalst ili radost prvi put videh to kao mali i od tada nista vise nije isto.
--------------------------- spojene poruke

Krupan duborez je relativno lako, sian sa sarama malo teze skroz sitan jako tesko probajte glavu sa svim detaljima ukljucujuci i kapke i nozdrve u 10*10mm a u 5*5? . Imajuci u vidu da znam koje su alate imali pod rukom neverovatno.

Imam jedan krst u takvoj, kompletnoj 3d tehnici, napravljen od simsira. NA zalost, jedan deo je pukao, ali time nista ne gubi na vrednosti. Trebao bi da ga slikam, al samo da nadjem vremena.